ponedeljak, 26.10.2020.
Ljudske priče o značaju podrške, solidarnosti, teškoćama i malim pobedama
Tokom epidemije virusa COVID 19 ugrožene društvene grupe su postale još ranjivije i pristup pomoći u vanrednim situacijama je postao dodatno otežan. Stoga, u sklopu podrške i pomoći Grupe 484 i Ambasade Kraljevine Norveške smo se trudili da paketi pomoći i podrška u cilju omogućavanja pristupa pravima stigne do najugroženijih u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.
U toku sprovođenja aktivnosti i distribucije pomoći, kolege i koleginice na terenu su se susrele sa različitim pričama, koje su dokaz, za sve nas, da aktivnosti i promene koje pokrećemo imaju pozitivan uticaj na pojedince i društvene grupe kojima je pomoć neophodna i u ovakvim kriznim situacijama od neprocenjive važnosti i značaja.
Neke od priča delimo i sa vama. Razgovor i rad sa marginalizovanim i ljudima u potrebi u isto vreme izazivaju suze, ali i osmehe i dodatnu empatiju i motivaciju da nastavimo da širimo humanost i solidarnost. Ovakve priče su dokaz da nečije malo je nekome zaista mnogo, a nekada i čitav svet.
Najmnogoljudnija porodica u Srbiji
Centar za društvene integracije iz Vranja, partnerska organizacija Fondacije Ana i Vlade Divac, pružio je podršku u podeli 50 paketa pomoći u vidu hrane i sredstava za ličnu higijenu koji su podeljeni porodicama iz socijalno ugroženih kategorija stanovništva.
Porodica Ljubisavljević, koja živi u selu Stropsko nadomak Vranja jedna je od najmnogočlanijih porodica danas, ne samo u vranjskom kraju, nego i u celoj Srbiji. U maloj kući živi trinestoro dece. Otac Dagan radi uglavnom na građevini kako bi obezbedio novac za život, dok majka Dragana dane provodi kod kuće sa decom.
Iznenađeni da ih se neko setio i u vreme pandemije, Dragana se srdačno zahvalila na ovoj maloj, ali značajnoj pomoći. Kako sama kaže svaka pomoć je dobrodošla.
„Živimo teško. Snalazimo se kako umemo i znamo. Deca su hvala Bogu dobro. Čuvaju jedni druge, idu u školu redovno. Garderobu nose jedi od drugih. Žao mi je što nismo u mogućnosti da im pružimo mnogo više. Jedva se snalazimo da im obebedimo hranu“, objašnja Dragana.
I dok poziva decu da se fotografišu pored nje sedaju njih šestoro najmlađih, oni stariji negoduju iz sobe čiji je prozor prekriven tkaninom. „Ne želimo da se fotografišemo“, odjekuje. Dragana kaže da ih je sramota da se fotografišu u bedi.
„Hvala Vam na ovoj pomoći puno i javite nam ako delite nešto opet“, poručuje.
Novaku je želja da progleda, da može da uči i da se nesmetano igra sa vršnjacima
Društvo se sudi po tome kako tretira i pokazuje saosećanje sa onima koji ne mogu da brinu o sebi u teškim vremenima. U najsiromašnijem selu najsiromašnije opštine u Srbiji volonteri Udruženja izbeglica, IRL i povratnika „Otadžbina“ iz Kuršumlije su upoznali malog Novaka. Selo Rudare kod Kuršumlije se nalazi blizu administrativnog prelaza sa Kosovom.
Novaka smo upoznali za vreme Božićnih praznika početkom 2020. godine u toku podele humanitarnih paketa. Nakon što su ostala deca uzela poklone i otišla, prišao nam je Novak, koji je tu bio sa svojim ocem. Imao je problema sa vidom, a naš tim je uočio i druge zdravstvene probleme. Naš najmlađi volonter, osmogodišnji Danilo, uručio mu je poklon, zagrlili su se i pozdravili. Njegov otac, čovek koji je posvetio ceo svoj život brinući se o svom sinu, odveo je naš tim sa strane i podelio svoje probleme.
Novak ima samo 5% vida u oba svoja oka, tretmani specijalista su finansijski uništili ovu porodicu. Dečak, koji je iste visine kao i Danilo, je peti razred i mora da hoda sam 5 kilometara kako bi došao u školu svakoga dana. Kasnije smo saznali da je Novakova majka napustila porodicu, dok su naši volonteri lično videli u kakvom je lošem stanju njihov dom koji podseća na garažu.
Novak nam je otkrio da voli fudbal – navija za Crvenu Zvezdu, bez obzira što ne može dobro da vidi, on je opsednut skupljanjem sličica igrača. Kada poraste želi da postane profesionalni muzičar i da svira harmoniku. Novak i naš mali volonter Danilo su nastavili druženje i Danilo mu je obećao da će doneti još sličica i poklona. Tokom 2020. godine, uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške i Grupe 484, odneli smo još poklona Novaku. Paketi pomoći i podrške tokom pandemije virusa su stigli do njega i on se srdačno zahvaljuje uz želju da ozdravi brzo kako bi mogao nesmetano da uči i da se igra sa svojim vršnjacima.
