Grupa 484 je organizacija sa sistemskim pristupom problematici migracija, u direktom kontaktu sa migrantima i izbeglicama u našoj zemlji i sa razvijenim obrazovnim programom i zagovaračkim inicijativama koje migracijske teme stavlja u širi društveni kontekst i javni diskurs.
Rekli su o nama
Dejan Ilić
Vrlo je jednostavno, ne bi bilo Humanistike u tranziciji da nema Grupe 484. Istina, čitalački klubovi i javne tribine pod istim nazivom krenuli su ranije, ali sve se uozbiljilo kada se uključila Grupa. Pod okriljem Grupe, na čitalačke klubove nadovezala se i letnja/zimska škola, i sve to traje sad već gotovo deceniju. Jeste, Grupa je institucionalizovala Humanistiku. Ali, institucionalizacija ovde ne znači samo formalizaciju – Grupa je dala još znanja, još strasti, još želje da čitav program bude što bolji. Drugim rečima, ponašala se kao prijatelj, a baš o tome je reč kada govorimo o Humanistici, u tranziciji ili ne, svejedno.
Marija Šćekić Marković
Šta je 484? To je kada se deca posle seminara prijateljski izgrle i pozdrave na pet dijalekata i tri jezika. Kada se, mesecima potom, sretnem sa nekima od njih u gradu, pa mi prepričavaju s kim su se čuli, a ja se posle celo popodne prisećam tih druženja i gledam fotografije.
Ljiljana Đajić
Kada kažem Grupa 484, pomislim na otvorenost, podršku, prijatelje (uključujući i jednog mačka) i beskrajne mogućnosti za lični i kretivni izraz. Tu sam prešla dug put od studentkinje sa dosta entuzijazma, ali i potrebe za učenjem i usmeravanjem, do osobe koja može da se nosi sa različitim izazovima, Grupu čine ljudi pred kojima možeš biti i ranjiv i jak u isto vreme, gde su svi vođeni sličnim idejama, ali različiti. Upravo ta šarenolikost i prostor za transformaciju sebe, drugih i stvarnosti je nešto što me privuklo i vezalo za Grupu.
Ivana Bogićević Leko
Prva saradnja sa Grupom 484 bila je u junu 2000. godine. Bio je to kamp na Goču za srednjoškolce iz brojnih gradova u Srbiji. Dakle, ove godine slavimo i obeležavamo dvadesetogodišnjicu! Od tada, do danas, a brzo je prošlo – mnogo susreta, akcija, zajedništva i čvrstih prijateljstava koja traju. Najveća vrednost ovih susreta su ljudi i neraskidive niti koje nas povezuju. Naše najradosnije postignuće je održavanje i negovanje veza sa većinom mladih koji su tokom svih ovih godina prolazili kroz program „Mi i oni drugi“ i koji istinski neguju vrednosti koje smo zajedno gradili, i prenose ih drugima.
Mina Ilić
U Grupu, kako je interno zovemo, sam došla u svojstvu volontera. Od prvog dana sam se osetila kao deo tima koji je radio na terenu, u kampu u Bogovađi. Tokom svog rada imala sam prilike za različita lična i profesionalna usavršavanja na koja sam izuzetno ponosna. Rad u Grupi mi je dao mnogo novog iskustva i mnogo kolega sa kojima se nadam da ću u budućnosti imati prilike ponovo da radim.
Lenka Janković
Izazovi ovog vremena se daleko lakše prevazilaze uz profesionalne i društveno odgovorne organizacije poput Grupe 484. Saradnja sa Grupom 484 bila je, za mene dragoceno iskustvo. Humanost i posvećenost čoveku, koju sam upoznala u okviru rada ove grupe, ostaju za mene inspiracija i motiv za dalji rad, i kako profesionalno, tako i lično usavršavanje.
Nataša Čakić Simić
Ljudi. Kad predješ rampu projekta, naidju ljudi. Posvećenici i nevoljnici, putnici, begunci, ovi i oni, uvek zbog nečega zanimljivi, predani svom životu i cilju. Ljudi. Drevni mozaik, krhki vitraž, uzburkani kaleidoskop. Ma, jedna sočna salata! Lica, ruke, pogledi, po nekad i reči. Eh….da…i bes, revolt, poraz, patnja. Sve, jer sve su to ljudi. Nije stvar u projektima, već u razmeni, malim dozama mene i tebe. I tako, malo po malo prešla sam hijade koraka i hiljade sebe sa Grupom. Ja sam sada svuda.
Dragan Protić
U pokretu otpora, tokom rata, sretao sam jednu ženu, drugačiju od svih: zanosnu, prkosnu i nesnosnu. Jelenu Šantić. Ali stvarno – zanosnu, prkosnu i nesnosnu!
I prođe rat. Na poziv drugarice, priključio sam se ostalim saborkama i saborcima na terenskim zadacima Grupe 484 – da, uprkos svemu, kontinualno ohrabrujemo i inspirišemo nove generacije na svom putu u svet saznanja, nepristajanja i sumnji.
I onda sam shvatio – nije čudo – da je Grupa 484 ista kao i njena osnivačica Jelena: zanosna, prkosna i nesnosna! I da, kao u nadrealnoj pesmi, svojim inicijativama nastavlja pubunu jedne balerine… uostalom, ne moram ni da završim rečenicu (eto, i toj malom škrtogu me naučila Grupa, pssst). škart prota (smota)
