petak, 31.03.2017.
Škola migracija – drugi seminar
Nastavak Škole migracija održan je od 24. do 26. marta 2017. u Vrnjačkoj banji. Program škole je bio koncipiran tako da se, pored teorijskih razmatranja u okviru različitih oblasti, studenti susretnu i sa pričama o neposrednim iskustvima na terenu i načinima na koje se može delovati. Programski tim seminara bili su: Ivan Milenković, filozof, Treći program Radio Beograda; Biljana Đorđević, politikološkinja, Fakultet političkih nauka; Zaga Aksentijević, filozofkinja; Robert Kozma, politikolog i Miroslava Jelačić, pravnica iz Grupe 484. Na seminaru je učestvovalo 20 studenata i studentkinja političkih nauka, filozofije, sociologije, antropologije, psihologije i geografije. Tokom seminara, održavana su predavanja i diskusije, pozorišna predstava, projekcija filma i vežbe za studente.
Uvodno predavanje bilo je pregled različitih perspektiva i pristupa problemu imigracionih politika, koje je održao Miodrag Jovanović sa Pravnog fakulteta u Beogradu. Predavanje „Imigracije i demografska politika – problem normativnog opravdanja“ započeto je vežbom na kojoj se od učesnika traži da u hipotetičkoj situaciji preuzmu ulogu imigracionih službenika i odluče, na osnovu podataka o osobama koje apliciraju, ko će od njih dobiti izbegličku zaštitu. Vežba je otvorila pitanja standarda i kriterijuma za određivanje izbegličke zaštite, kao i pozicija sa kojih se te odluke donose: pravnih, moralnih, emotivnih. Kod ovakvih odluka najčešće dolazi do sučeljavanja dveju perspektiva: države i humanitarne nužde. Ovo je odvelo u razmatranje različitih pristupa u okviru teorija pravde, naročito utilitarističke pozicije. Međutim, Jovanović je naglasio da su prisupi u okviru teorije pravde nastali da deluju na nivou nacije-države tradicionalnog tipa, što je u današnjoj situaciji neodrživo. Naveo je i da u okviru pristupa problemu imigracione poltike možemo izdvojiti pravničku i perspektivu društvenih nauka, kao i političko-filozofsku, u okviru koje se danas, umesto teorija pravde u okviru nacionalnih država, ima razmatrati perspektiva globalne pravde. Glavno pitanje je: pod kojim se uslovima imigraciona politika ima smatrati moralno opravdanom? Odgovore na ovo pitanje treba tražiti u odnosu između pitanja slobode kretanja i nastanjivanja, individualne slobode i jednakosti, s jedne strane, i kriterijuma za pripadnost političkoj zajednici i moralnog prava države da vrši vlast na svojoj teritoriji, s druge.
Drugi blok predavanja i razgovora „Prisilne migracije: osvrt kroz dokumentarnu/umetničku formu“, bavio se umetnošću i angažmanom, pitanjima kada umetnost postaje stav, politički akt i da li je umetnosti to uopšte potrebno, kao i da li je društvu potrebno da umetnost bude politički akt. Predavači su bili Đorđe Balmazović iz umetničke grupe Škart i Zoran Naskovski, vizuelni umetnik. Balmazović je predstavio „migrantske mape“ koje su deo izložbe „Granica je zatvorena“. Nastanak mapa opisao je kao prikupljanje dokumentarnog materijala iz razgovora sa ljudima koji su boravili u centrima za smeštaj tražilaca azila. Razgovaralo se o njihovom životu, putu, iskustvima i te priče su pretvorene u ilustrovane mape. Iako mape ispunjavaju ono što bismo nazvali estetskim kriterijumom, njihova namera nije bila to: one su zamišljene kao edukativni materijal, onako kako su to druga učila, geografske mape, istakao je Balmazović. Time umetnost dobija društvenu funkciju, postaje angažovana.
O tome kako umetnost može biti reakcija na političke odluke i političku situaciju, govorio je i Zoran Naskovski. Naskovski je, takođe, umetnički rad zasnovao na dokumentima: istraživanje u pripremi rada je podrazumevalo prikupljanje, arhiviranje i komparativnu analizu svetskih i domaćih štampanih medija. Rezultat je bila izložba „MANDALA I KRST/zamračenje, izbeglice i ekonomsko kockanje“, na kojoj su detaljno analizirane medijske retorike koje formiraju javno mnjenje, zatim izbor događaja, fotografija i njihova interpretacija u različitim medijima i društvima. Naskovski se posebno osvrnuo na stvaranje spektakla oko zločina, kao i na različite kriterijume pri izboru: koji će se zločini predstaviti kao tragedija, a koji kao statistika. Rad Naskovskog je analiza prikazivanja nasilja i brutalnosti, kao i medijskih manipulacija kroz fotografiju i tekst. Umetnički koncept je, u ovom slučaju, sredstvo prikazivanja društvene analize.
Umetnost u društvenoj funkciji bila je tema ostatka dana. U večernjim časovima organizovano je izvođenje predstave Dah teatra „Možda sanjati“, koje je bilo otvoreno za javnost. Predstava problematizuje pitanje odlaska iz sopstvene zemlje, vrednost onoga što je fantazam o boljem životu, posvećenost umetnosti, izbore pred koje smo stavljeni i (ne)mogućnost njihovog ostvarenja. Komunikacija između likova prevazilazi prostore verbalnog, a publiku uvlači u svet u kome ljudi pod prisilom napuštaju dom, kako bi svojoj egzistenciji dali smisao.
Nakon predstave, nastavljen je razgovor o potencijalima umetnosti da snažno zastupa političke stavove, bude emancipatorska i da ulazi u razgovor sa publikom, navodeći je da preispita sopstvena stanovišta. Razgovor je moderirao Ivan Milenković, a govornici su, zajedno sa publikom, bili rediteljka Dah teatra Dijana Milošević, glumica Ivana Milenović Popović, i umetnici Đorđe Balmazović i Zoran Naskovski.
Drugi dan je započet predavanjem Ivana Milenkovića o filozofskim pojmovima koji konstituišu naše predstave o identitetu i pripadanju. Pod naslovom „Heterotopije: izbeglice između prijateljstva i gostoprimstva“, Milenković je razmatrao pojam izbeglice i njegovih implikacija u vezi sa društvenim konstruktima.
Detaljno razmatrajući značenje pojma izbeglice, stranca i neprijatelja, Milenković je prikazao i načine konstituisanja i razgradnje političih zajednica. Podsetio je na biblijsko razlikovanje pojma privatnog neprijatelja (inimicos, lat.) od političkog neprijatelja (hostis, lat.). Politički neprijatelj je figura koja služi za konstituisanje političke zajednice, kako definiše Karl Šmit. Politički neprijatelj je neprijatelj zajednice, i to neprijateljstvo nije zasnovano na emocijama, već njegovo postojanje treba da posluži izgradnji identiteta te zajednice. Ovo jeste jedan od mehanizama antiimigracijskih diskursa. Takođe, govoreći o političkim zajednicama, mi zapravo govorimo o uređenim sistemima, gde svaki član ima svoju ulogu i mesto u društvu. Milenković je podsetio da se kod Ransijera ovaj poredak naziva „policijskim poretkom“, a da su lični dokumenti garant identifikacije, kao i potvrda uloge i mesta u društvu. Kada izbeglice uđu u ovako formiranu zajednicu, one unose pometnju, dilemu: za njih nema predviđenog mesta u sistemu. Oni nemaju lična dokumenta, drugačije zasnivaju svoje identitete… No, osim pometnje, oni uvode i mogućnost – mogućnost nastanka drugog i drugačijeg mesta u društvu. Milenković ovde priziva Fukoove „Reči i stvari“ i pojam heterotopije, kako bi ukazao na to da se, kada reči ne odgovaraju stvarima, identiteti razotkrivaju kao konstrukti podložni svakoj vrsti razgradnje i premeštanja u drugi kontekst. Prisustvo izbeglica donosi nesigurnost za ono što zajednica vidi kao temelj sopstvenog identiteta, ali i novu mogućnost da društvo izgradi druge uloge, druga mesta – heterotopije.
U nastavku dana, Biljana Đorđević se bavila pitanjem opravdanja granica kroz izlaganje „Lišeni diskursa legitimacije: zazidane zemlje Centralne Evrope i politički subjektiviteti u nastajanju“. Izlaganje je započela paradoksom liberalnih demokratija, u kojima se vrši demarkacija demosa, da bi se znalo ko su građani, što predstavlja nedemokratski čin – zasnovano je na isključivanju. Ona navodi pitanje Pauline Očoa Espeho, a to je opravdanost samih granica, uopšte moralnog opravdanja da se prinudno spreči prelazak, te stoga pitanje izgradnje fizičkih zidova i njihove efikasnosti stavlja u drugi plan. Za Očoa Espeho granice legitimne države služe za jednako poštovanje ljudi u demokratiji, te bi zid imao opravdanje jedino kada bi jednakost bila ozbiljno narušena spolja. Kao opravdanje za izgradnju zidova navode se argumenti kao što su: „kontrolisani protok“, otežavanje ili sprečavanje ulaska terorista, migranata… Međutim, postavlja se pitanje – zašto je to potrebno?
Takođe, nastanak zidova proizvodi i nove političke subjektivitete unutar zazidanih država: aktivne i aktivističke građane. Aktivni građani su oni koji su odgovorni po meri države. Oni samoinicijativno preuzimaju neku odgovornost na sebe (iako ne bi smeli, ali ne bivaju kaženjeni) i delaju u skladu sa državnom politikom (npr. građanska „hapšenja“ migranata, dobrovoljno patroliranje). Sa druge strane, formiraju se subjektiviteti aktivističkih građana – onih koji prevazilaze poredak, čiji činovi predstavljaju protest protiv poretka (npr. sečenje žice na granici).
Tokom popodneva bavili smo se prikazivanjem prisilnih migracija u medijima u razgovoru sa novinarima Momirom Turudićem, Jerkom Bakotinom i Mirkom Rudićem. Razgovor se vodio o načinima izveštavanja o izbegličkoj krizi, kao i o uticaju medija na formiranje javnog mnjenja i medijskim manipulacijama. Takođe, novinari su govorili o svojim iskustvima sa terena i sa putovanja po kriznim i zaraćenim područjima. Momir Turudić, novinar i prevodilac za farsi, govorio je o svojim iskustvima iz Irana, Libije, Grčke i sa Sicilije. Jerko Bakotin je govorio o iskustvima migranata iz Afrike, koji osim preko mora, do Evrope pokušavaju da se domognu prelazeći Saharu, zatim Alžir ili Maroko. Opisao je društvenu situaciju u Senegalu i Maliju, gde je boravio i dodao da su pitanja migracija uvek u sprezi sa tokovima kapitala i pitanjem globalizacije. Mirko Rudić je detaljno govorio o situaciji u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, otvaranju novih izbegličkih kampova, odnosu države i lokalnog stanovništva prema migrantima, kao i o načinima na koji je situacija kroz vreme predstavljana u medijima.
Dan je nastavljen vežbom pisanja za studente, gde je zadatak bila analiza prvog poglavlja knjige Slavoja Žižeka „Dvostruka ucena“, koja se bavi pitanjem velikih migracija u savremenom svetu i odnosa Zapada prema izbeglicama. U večernjim časovima organizovana je projekcija filma „Posetilac“ Tomasa Makartija, koja bavi pitanjima identiteta, migracija i interkulturalne komunikacije.
Trećeg dana se vodila diskusija i komentarisani su radovi sa vežbe. Proces su vodili Biljana Đorđević i Ivan Milenković. U nastavku dana, umetnički kolektiv „Škart“ održao je „Malu školu aktivizma“, gde su se predstavljali načini društvene borbe koji kao sredstvo koriste umetničke prakse.
Seminar je završen dogovorima oko uključivanja studenata u rad u centrima za smeštaj tražilaca azila, kao i planovima za kampanje koje će se održavati u gradovima gde se centri nalaze.
Projekat: INVOLVED – Inkluzivne zajednice na putu ka osetljivijem društvu bez diskriminacije; Naše nove komšije – jedan korak bliže
Cilj: Skretanje pažnje na prava tražilaca azila i migranata, podizanje svesti opšte i stručne javnosti o društevnim, ekonomskim i kulturalnim pravima tražilaca azila i migranata; Doprinos razvoju sistema prihvata različitih kategorija migranata i otvorenog i tolerantnog društva.
Realizatori: Grupa 484 (Obrazovni program „Mi i oni drugi“)
Podrška: Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji – Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava (EIDHR); Fondacija za otvoreno društvo Srbija
