ponedeljak, 20.06.2016.
Saopštenje povodom Svetskog dana izbeglica
U proteklih godinu dana, odnosno od juna 2015. godine do 15. juna 2016. godine, u Srbiji je registrovano 653.363 migranata i izbeglica. Među njima je i značajan broj maloletnika, često bez pratnje. Najveći broj migranata i izbeglica poreklom je iz Sirije, Avganistana i Iraka. Iako je većini izdata potvrda o izraženoj nameri za traženje azila, gotovo svima je Srbija bila tranzitna zemlja. Njihova namera bila je da zatraže međunarodnu zaštitu u boljestojećim severnim i zapadnim zemljama Evrope.
Istovremeno, tokom prošle godine je samo u jednom kratkom periodu postojala nada i konsenzus među evropskim, regionalnim i nacionalnim akterima, i unutar društava, da je potrebno solidarisati se, bez izuzetaka, sa svima koji dolaze iz zemalja u kojima se ratuje ili u kojima se sistemski krše osnovna ljudska prava i dostojanstvo ljudi. Međutim, ubrzo je fokus sa pomoći migrantima i izbeglicama, i uspostavljanja sigurnog puta i sigurnih procedura za traženje azila, usmeren ka regulisanju „izbegličke krize“, zaštiti granica i kontrole kretanja ljudi, dok je individualno pravo na azil postepeno suženo na ljude iz određenih zemalja (Sirije, Avganistana i Iraka) i konfliktnih područja unutar tih zemalja. U konačnici, sporazumom ministara unutrašnjih poslova na balkanskoj ruti i sporazumom Evropske unije i Turske, zaustavljen je tolerisani i kontrolisani tranzit migranata i izbeglica.
Stoga su i ljudi, u potrebi za adekvatnom međunarodnom zaštitom, nastavili sa pokušajima da se domognu željene destinacije, pa su često ostajali u zemljama duž balkanske rute, u situaciji u kojoj je njihova bezbednost znatno ugrožena, jer su primorani na “ilegalnost” i korišćenje usluga razrađenih krijumčarskih lanaca.
U proteklom tromesečju, u Srbiji je na mesečnom nivou boravilo oko 1000 ljudi, mahom iz Avganistana, Sirije i Pakistana. Na svom putu prolaze i kratkotrajno borave u Preševu, Beogradu i Subotici, odnosno unutar graničnog pojasa sa Mađarskom. I dalje postoji jasna potreba da im se pomogne, a nama moralna odgovornost i čovečnost nalažu da tu pomoć pružimo.
Ovim pismom želimo da ukažemo na potrebu uspostavljanja legalnog i sigurnog tranzita, kao i fer i efikasne procedure azila za sve osobe kojima je ona potrebna, bez obzira na nacionalno poreklo, državljanstvo i civilni status. Uporedo, solidarno nastavljamo sa našim humanitarnim aktivnostima u Preševu i Subotici, u skladu sa trenutnim mogućnostima i svim dostupnim sredstvima, kao i aktivnostima usmerenim na unapređenje postojećeg sistema azila i upravljanja migracijama u Republici Srbiji.
