sreda, 26.09.2012.
Razmena dobrih praksi u priznavanju stranih visokoškolskih isprava u regionu jugoistočne Evrope
U okviru projekta „Od politika do praksi „priliva mozgova“ – širenje najboljih institucionalnih praksi u regionu Zapadnog Balkana“ koga podržava Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država, 25. septembra održan je sastanak posvećen razmeni dobrih praksi u priznavanju stranih visokoškolskih isprava u regionu jugoistočne Evrope. Cilj sastanka bio je da se utvrdi trenutna situacija povodom priznavanja stranih visokoškolskih isprava u Srbiji, kao i da se čuju iskustva iz regiona koja se mogu primeniti kako bi se ovaj proces unapredio.
Sastanku su prisustvovali Emita Blagdan i Katarina Šimić iz Agencije za znanost i visoko obrazovanje iz Hrvatske, Iskra Maksimović sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), Emina Ćosić, predstavnica Academia iz Bosne i Hercegovine, Riste Zmejkoski iz Centra za istraživanje i kreiranje politika iz Makedonije, Jelena Ivančević iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Jovana Ružičić i Žarko Cvejić u ime Repats, Jelena Bašević iz Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), Mihajlo Babin sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) i Tanja Pavlov i Maja Vukadinović iz Grupe 484.
Emita Blagdan predstavila je studiju slučaja – praksu Agencije za znanost i visoko obrazovanje (AZVO) u priznavanju stranih visokoškolskih isprava u Republici Hrvatskoj. Proces priznavanju stranih visokoškolskih isprava u Hrvatskoj je veoma efikasan i sprovodi ga nacionalna ENIC/NARIC kancelarija u okviru Agencije za znanost i visoko obrazovanje.
Priznavanje stranih visokoškolskih isprava u Hrvatskoj sprovodi se u skladu sa Lisabonskom konvencijom i podrazumeva formalno potvrđivanje vrednosti inostrane kvalifikacije radi omogućavanja pristupa obrazovanju i/ili zapošljavanja – za razliku od nekadašnje nostrifikacije. U obzir se uzima isključivo stepen postignutih znanja, veština i kompetencija koji je stečen kvalifikacijom, bez poređenja nastavnih programa. Postoje tri vrste priznavanja stranih visokoškolskih isprava: akademsko (u svrhu nastavka obrazovanja u Republici Hrvatskoj, u nadležnosti je univerziteta, fakulteta i visokih škola), stručno (u svrhu pristupa tržištu rada, u nadležnosti je AZVO) i priznavanje razdoblja studija (radi završavanja visokoškolskog obrazovanja, nakon započetih studija u inostranstvu). Trajanje ove procedure u Hrvatskoj je oko dva meseca, a naknada koju osoba plaća iznosi 65 evra.
Situacija u Srbiji je drugačija. Iskra Maksimović sa FEFA je napomenula da je Srbija ratifikovala Lisabonsku konvenciju o priznavanju kvalifikacija (LRC) još 2004. godine, tako da su pojedini principi LRC ugrađeni u nacionalnu zakonsku regulativu i primenjuju se u praksi. Međutim, ne primenjuju se sva načela LRC i ukupan sistem priznavanja nije sasvim preciziran u odnosu na proces nostrifikacije i ekvivalencije.
Trenutno je sistem priznavanja kvalifikacija i stranih školskih isprava regulisan Zakonom o visokom obrazovanju. Osobi koja poseduje stranu školsku ispravu utvrđuje se pravo na nastavak započetog visokog obrazovanja, kao i pravo radi zapošljavanja (utvrđuje se vrsta i nivo studija, kao i stručni, akademski, odnosno naučni naziv). Za postupak priznanja u Srbiji nadležne su odgovarajuće visokoškolske ustanove, dok ENIC centar ima informativnu funkciju. Pored različitosti u proceduri i načinu utvrđivanja procesa priznavanja, univerziteti različitim tempom ostvaruju proces priznavanja (traje od 2 do 3 i više meseci), a naknada koju osoba plaća je skupa i iznosi od 200 do 1000 evra.
Uporedni prikaz prakse priznavanja stranih visokoškolskih isprava u Bosni i Hercegovini dala je Emina Ćosić, dok je Riste Zmejkoski predstavio postupak u Makedoniji. O svojim iskustvima vezanim za priznavanje stranih visokoškolskih isprava i mogućnostima za unapređenje ovog postupka u Srbiji govorili su Žarko Cvejić i Jovana Ružičić iz Repats i Jelena Bašević iz OSSI, dok je Mihajlo Babin sa FEFA uputio prisutne u pravni okvir.
Na sastanku je zaključeno da je najefikasniji jedinstveni proces priznavanja diploma sa jasnim kriterijumima za vrednovanje. Da bi se ovaj postupak unapredio u Srbiji, neophodno je da se Zakon o visokom obrazovanju dopuni definisanjem procesa priznavanja diploma i kriterijumima za vrednovanje, ili da se razvije poseban pravilnik o kriterijumima. Proces priznavanja stranih diploma radi nastavka obrazovanja (akademsko priznavanje) trebalo bi da ostane u nadležnosti Univerziteta, dok bi proces priznavanja stranih diploma radi zapošljavanja (stručno priznavanje) trebalo da se sprovodi u okviru ENIC kancelarije. Ova kancelarija bi u budućnosti, po ugledu na Hrvatsku, mogla da postane ENIC/NARIC kancelarija, odnosno da obavlja sve predviđene funkcije.
