U novom predlogu praktične politike koalicije prEUgovor eksperti iz Grupe 484 analiziraju institut građanskog hapšenja u Srbiji, sa posebnim osvrtom na uslove za vršenje građanskog hapšenja.
O institutu građanskog hapšenja malo je relevantnih domaćih izvora, zbog čega smo se odlučili da ukažemo na značaj ovog krivičnopravnog instituta, ali i na eventualne probleme koji se mogu javiti u njegovoj primeni sa kratkim osvrtom na pojedina rešenja u uporednom pravu i dostupne slučajeve iz prakse.
Nekoliko slučajeva bilo je predmet veoma šturog i po pitanju poštovanja profesionalnih i etičkih novinarskih principa upitnog medijskog izveštavanja kao što su: „GRAĐANSKO HAPŠENjE U NOVOM SADU: Mladići savladali kradljivca automobila, pa ga držali do dolaska policije”, „Mržnja, laži i patrole: Srpska antimigrantska brigada se igra vatrom”, „Građani uhvatili pedofila!”. Javnost je nedovoljno obaveštena o primeni instituta tzv. „građanskog hapšenja” u Srbiji.
Detaljnije razjašnjenje ove pravne ustanove od velikog je značaja u savremenim uslovima i sveprisutnim težnjama ka demokratizaciji društva, kada je naročito zahtevno obezbediti normativno postojanje, ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i sloboda građana u skladu sa ustavnim jemstvima, te istovremeno obezbediti postojanje principa srazmernosti između pitanja državnog interesa sa jedne strane i sve šire postavljenih interesa pojedinaca, sa druge.
Od uvođenja instituta tzv. „građanskog hapšenja” u važeće krivičnoprocesno zakonodavstvo Republike Srbije, čini se da se kao glavni izazov nameće uspostavljanje ravnoteže između ostvarivanja legitimnog interesa borbe protiv kriminala, sa jedne strane, i mogućnosti zloupotrebe ovako datih ovlašćenja pojedincima sa druge.
Naime, prilikom neposrednog učešća građanskog društva u rasvetljavanju krivičnih dela i hapšenja izvršilaca, potrebno je jasno postaviti granice kako se osnovni smisao krivičnopravnog pojma lišenja slobode ne bi narušio i kako ne bismo došli u situaciju da se u ovakvim situacijama otvori prostor za ostvarivanje drugih ciljeva od strane pojedinaca ili određenih grupacija. Naime, nedovoljno definisani uslovi hapšenja u vezi sa izvršenim krivičnim delom od strane zakonodavca mogu imati dalekosežne i dugoročne posledice kako po prava kako građana koji se služe ovakvim ovlašćenjima, tako i izvršilaca, što može dovesti do nemerljive štete po vladavinu prava u društvu.
U tom smislu poželjno je da se kroz unapređeno zakonodavno rešenje, ali i kroz delotvornu kontrolu ovakvih situacija u praksi snažno utiče da ovaj institut zadrži svoju osnovnu svrhu, a to je mera zadržavanja pojedinca i stavljanje na raspolaganje državnim organima u najkraćem mogućem roku, i na taj način povećavanja efikasnosti domaćeg krivičnopravnog sistema, bez (nesrazmernog) dovođenja u rizik života i tela pojedinaca i drugih dobara zaštićenih pravom.
Publikacija je deo projekta „PrEUgovor za vladavinu prava i EU integracije” čije sprovođenje su omogućili Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršalovog fonda SAD, i Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu. Stavovi izraženi u publikaciji ne odražavaju nužno stavove navedenih donatora ili njihovih partnera.