četvrtak, 19.12.2024.

Unapređenje zaštite radnika migranata: Diskusija o radnoj eksploataciji

18. decembar 2024. godine, Beograd – Zaštita radnika migranata kroz jačanje saradnje između državnih institucija, nevladinih, ali i međunarodnih organizacija bila je glavna tema diskusije koju su održale ASTRA i Grupa 484, kako bi obeležile 18. decembar, odnosno Međunarodni dan migranata. Predstavnici ovih nevladinih organizacija i predstavnica Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja zajednički su se osvrnuli na rezultate izmenjenog Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca u prethodnih godinu dana, ali i o merama za sprečavanje radne eksploatacije i trgovine ljudima, izazovima koje nose i primerima dobre prakse.

Na diskusiji o radnoj eksploataciji okupljenima se prvo obratio predstavnik francuske ambasade Olivije Buhbinder koji je istakao da su migranti posebno ranjiva grupa i da su u posebnom riziku da budu žrtve trgovine ljudima.

„Kada dolaze u Srbiju oni nemaju nikakav kontekst bilo kulturni, ekonomski ili politički, ne znaju svoja prava u zemlji, i nemaju nikakve mogućnosti da se zaštite. Osnovni cilj projekta je stvaranje mogućnosti i kooperativnih mreža za prepoznavanje i predstavljanje radne eksploatacije migranata, zaštitu i redukciju broja eksploatacijskih slučajeva“, istakao je Buhbinder.

Predstavnica ambasade Holandije Aleksandra Kalinić, objasnila je da je projekat „interesantan sa nekoliko aspekata“. „MATRA program je namenjen jačanju demokratskih institucija, jačanju vladavine prava jačanju civilnog društva. U okviru ovog projekta, kao i svih prethodnih dosadašnjih naših saradnji sva ova tri kriterijuma su nekako bila ispunjena, tako da nismo imali nikakve sumnje da ovo treba da podržimo“, rekla je Kalinić.

Predstavnica ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i rukovoditeljka grupe za upravne i upravno-nadzorne poslove za oblast zapošljavanja Sanja Gavranović istakla da je pravo na dostojanstven rad „osnovno pravo svakog čoveka“. Dodala je da je ova oblast u kontekstu zapošljavanja stranaca u Srbiji počela da se pravno uređuje tek 2014. godine.

„Pre tog zakona, ne znam da li vam je poznato na snazi je bio zakon iz 1978. godine. Mi smo tek u decembru 2014. godine doneli Zakon o zapošljavanju stranaca. U Republici Srbiji danas imamo oko 100.000 ljudi koji borave po osnovu zapošljavanja“, rekla je Gavranović. Ona je istakla da Zakon o strancima i Zakon o zapošljavanju stranaca čine jednu funkcionalnu celinu, te da „ne mogu da se primenjuju jedan bez drugog“. Cilj prošlogodišnjih izmena ovih zakona, kako kaže Sanja Gavranović, bio je „uvođenje jedinstvene radno boravišne dozvole“.

Napominje i da je kroz ovo uvedena i dodatna zaštita upućenih radnika.

„Kada govorimo o upućenim radnicima, položaj upućenih radnika, prema tome i upućenih stranaca je veoma specifičan. Jer to su stranci koji deo prava ostvaruju kod stranog poslodavca, a deo prava ostvaruju kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije. I uvek kada imate zapošljavanje ili privremeno zapošljavanje s inostranim elementom, imate određene izazove“, kaže Gavranović.

Miroslava Jelačić Kojić iz Grupe 484 objašnjava da je potrebno sagledati „širi aspekt efikasnog sistema upravljanja migracijama“. „Uvek se vraćamo na onu početnu premisu, a to je međuzavisnost koja postoji između različitih segmenata migracijskog sistema“, kaže ona. Objašnjava da pitanje zapošljavanja stranaca najslikovitije pokazuje kakva je međuzavisnot između tih sistema, dodajući još jedan aspekt – sistem borbe protiv trgovine ljudima. Ona naglašava važnost koordiniranja institucija nevladinih organizacija, ali i privatnog sektora, za koji kaže da je „i saveznik u borbi za zaštitu prava migranata, ali i sektor od kog dolaze najveći rizici“.

Predstavnica ASTRE, Jasmina Krunić ističe da se ASTRA u prošlosti susretala sa slučajevima eksploatacije radnika iz Srbije u inostranstvu, ali da „nisu očekivali da slično vide i u svojoj zemlji kada su u pitanju stranci“. Kako kaže, mora da postoji dobar državni okvir koji će da goni bilo kakve oblike eksploatacije, a kao jedan od dobrih primera iz sudske prakse navodi presudu Višeg suda iz Šapca.

„Način na koji je obrazložena ta presuda zbog čega su osuđeni može da se preslika na bilo koji drugi slučaj, čak i na naravno slučajeve stranih radnika i njihov tretman ovde u Srbiji. Zašto? Između ostalog, zato što je jako dobro objašnjeno njihov položaj i ranjivost“, kaže Krunić. Dodaje da se nada da će Srbija koja je u procesu pristupanja EU, inkorporirati neke od novih evropskih direktiva u domaće zakonodavstvo, te da će to imati pozitivne posledice „na način na koji tretiramo i domaću i stranu radnu snagu“.

Diskusija je bila izuzetno dinamična i zanimljiva, čemu je doprinela i heterogenost učesnika koji su došli iz nacionalnih institucija i ustanova, međunarodnih organizacija, ambasada, nevladinih organizacija koje se bave migracijama i borbom protiv trgovine ljudima i drugih.

U završnici događaja, saopšteno je i koji je projekat odabran na javnom pozivu za medijske projekte koji ima za cilj da promoviše balansiran narativ o migracijama zasnovan na tačnim podacima. U pitanju je medijska kuća RAM iz Užica, čiji su predstavnici naglasili da su ideju za projekat dobili posmatrajući svoju sredinu I beležeći povećan priliv strane radne snage u Zlatiborskom okrugu.

Unapređenje zaštite radnika migranata: Diskusija o radnoj eksploataciji je rezultat zajedničkih težnji dva projekta, podržanih od stane dva međunarodna aktera: Stalnog predstavništva Francuske pri Kancelariji Ujedinjenih nacija i međunarodnim organizacijama u Beču i Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Holandije. Projekte sprovode ASTRA – Akcije protiv trgovine ljudima i Grupa 484.

Vest i fotografije preuzete sa sajta NVO ASTRA.