subota, 21.04.2012.

Standardi i dobre prakse u oblastima azila i readmisije

U Sunčanoj reci kod Banje Koviljače, Grupa 484 i Beogradski centar za ljudska prava organizovali su trodnevni trening „Standardi i dobre prakse u oblastima azila i readmisije“, koji je održan od 18. do 20. aprila 2012. godine.

Trening je moderirao Vladimir Petronijević, izvršni direktor Grupe 484, dok su voditelji trening sesija bili Richard Williams (Evropski savet za izbeglice i prognanike), Dušan Aralica (Predstavništvo UNHCR-a u Srbiji), Goranka Lalić Novak (Hrvatski pravni centar) i Miroslava Jelačić (Grupa 484). Pored trening sesija organizotori su priredili i tri posebna diskusiona foruma.

Trening je okupio 50 osoba, predstavnika organizacija civilnog društva i relevantnih institucija javnog sektora. Tako su, pored predstavnika 15 nevladinih organizacija, treningu prisustvovali i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova (Odseka za azil i Odseka za sprovođenje sporazuma o readmisiji), Komesarijata za izbeglice, Uprave za ljudska i manjinska prava, Ministarstva prosvete i nauke, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ali takođe i devet sudija Prekršajnog suda u Loznici, te predstavnici centara za socijalni rad u Loznici i Subotici i ustanova socijalne zaštite u kojima se nalaze centri za smeštaj maloletnih stranaca bez roditeljske pratnje, u Beogradu i Nišu.

Prvog dana treninga Dušan Aralica i Ljubinka Mitrović, iz Predstavništva UNHCR-a u Srbiji, upoznali su učesnike treninga sa međunarodnim standardima u oblasti azila i zaštite izbeglica, dok je Richard Williams iz Evropskog saveta za izbeglice i prognanike govorio o evropskim standardima u oblasti azila, detaljnije se osvrnuvši na skorije promene u EU regulativama i javnim politikama. U diskusijama je posebnu pažnju privuklo pitanje uticaja političke volje na definisanje nacionalnih standarda i praksi u vezi sa sistemom azila u Srbiji.

Drugi dan treninga otvorila je sesija o postupku azila u Srbiji. Dušan Aralica je predstavio UNHCR-ov pogled na politike i prakse u Srbiji, a potom je Goranka Lalić Novak govorila o sistema azila u Hrvatskoj. U popodnevnom delu drugog dana, Richard Williams je predstavio neke od najrelevantnijih presuda Evropskog suda pravde i Evropskog suda za ljudska prava, i omogućio učesnicima da, kroz diskusije u manjim grupama i role play vežbu, osete uloge ključnih aktera u nedavno presuđenom slučaju pred Evropskim sudom za ljudska prava. U narednoj sesiji, Miroslava Jelačić je predstavila aktuelne trendove u pogledu pristupa pravima za osobe u izbegličkom statusu i osobe u statusu subsidijarne zaštite.

Diskusioni forum Sistem azila u Srbiji – izazovi i put pred nama omogućio je da svoje poglede na ovu temu predstave Miljan Vučković, šef Odseka za azil (u Ministarstvu unutrašnjih poslova), Dušan Aralica iz Visokog komesarijata UN za izbeglice, i dvoje predstavnika nevladinih organizacija koje pružaju pravnu pomoć tražiocima azila – Jovana Zorić iz Beogradskog centra za ljudska prava i Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Diskusija je u velikoj meri bila vezana za činjenicu da tokom četiri godine primene Zakona o azilu u Srbiji nije dodeljen niti jedan izbeglički status. Svi učesnici u diskusiji ovo su prepoznali kao važno pitanje, ali se iz sadržaja diskusija jasno moglo zaključiti da ne postoji saglasnost o razlozima takvog stanja. Deo diskutanata stajao je na stanovištu da je ovakva situacija, u najvećoj meri ili u potpunosti, samo posledica činjenice da se sistem azila u Srbiji koristi kao infrastrukturni oslonac (mesto predaha) na iregularnom migratornom putu ka zemljama zapadne i severne Evrope, dok je sa druge strane isticano mišljenje da postojeći sistem azila u Srbiji treba podvrgnuti određenim izmenama, takvim koje će se otkloniti određene neopravdane prepreke koje stoje na putu autentičnim tražiocima azila – ljudima koji traže neki oblik međunarodne (izbegličke ili subsidijarne) zaštite i kojima je ta zaštita zaista i potrebna. Osim ovoga, jasno je izneta teza da je potrebno dalje ozbiljno unapređenje znanja o azilu kod svih aktera uključenih u funkcionisanje sistema azila. Drugim rečima, postoji ogromna potreba za daljim specijalističkim obukama – jer je od suštinske važnosti da se unapredi praksa primene Zakona o azilu i drugih (sa tim povezanih) propisa.

Treći dan je sadržao dva diskusiona foruma i posete Centru za azil u Banji Koviljači i Centru za interventni prihvat povratnika po sporazumu o readmisiji u Varni kod Šapca. Dan je otvoren forumom Tri lica readmisije – novi izazovi i perspektive. O institucionalnom i strateškom okviru i pogledu iz ugla Uprave za ljudska i manjinska prava (koja je deo Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu) govorio je Miodrag Rakić, osvrnuvši se i na fenomen migranata iz Srbije koji, u značajno velikom broju, podnose zahteve za azil u nekim od zemalja Evropske unije. Naglasio je da Republika Srbija sa ovim problemom treba da se nosi, takođe, i odgovarajućim merama i programima iz sfere socijalne inkluzije. Ivan Gerginov je predstavio nadležnosti Komesarijata za izbeglice u vezi sa prihvatom i interventnim smeštajem povratnika, kao i planove Komesarijata da obim podrške povratnicima iz readmisije proširi putem revizije postojećih lokalnih akcionih planova za unapređenje položaja izbeglica i raseljenih lica i kroz projekte podržane sredstvima iz IPA fondova. Nenad Đurišić, iz Odseka za sprovođenje sporazuma o readmisiji, istakao je da taj odsek obavlja poslove u vezi sa zaključivanjem novih sporazuma i protokola i sprovođenjem postojećih sporazuma o readmisiji; izneo je neke od statističkih podataka vezanih za readmisiju naših državljana i readmisiju državljana trećih država, posebno istaknuvši značajan porast državljana trećih država koje Mađarska vraća u Srbiju po osnovu sporazuma o readmisiji. Jedna od prisutnih sutkinja Prekšajnog suda u Loznici kritikovala je praksu da se u prekršajni postupak upućuju državljani trećih zemalja koji se u okviru procesa readmisije vraćaju iz BiH, nakon što su u toj zemlji već kažnjeni za ilegalni prelazak granice. U diskusijama koje su sledile, predstavnici civilnog sektora jasno su istaknuli tezu da je fenomen tobožnjih lažnih azilanata zapravo rezultat sekundarnih migracija i krajnji ishod neuspešnih mera reintegracije povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji. Dušan Aralica iz UNHCR-a je potvrdio da Srbija mora jačati institute poštovanja ljudskih prava, ali istakao i da zemlje EU problem velikog broja neosnovanih zahteva za azil moraju rešavati promenom načina procesuiranja zahteva za azil, konkretno, državljana Srbije, čime bi obeshrabrile podnošenje tih zahteva i siromašne ekonomske migrante odvratile od sistema azila.

Diskusioni forum posvećen pitanjima prijema i smeštaja tražilaca azila u Srbiji u žižu je stavio izazove sa kojima se sistem u Srbiji suočio nakon naglog i kontinuiranog porasta broja iregularnih migranata i tražilaca azila, ali je forum bio posebno obojen temom maloletnih tražilaca azila. Dragan Rolović, direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, unutar koga je smešten Centar za smeštaj stranih maloletnih lica bez roditeljske pratnje, opisao je poteškoće sa kojima se Zavod suočavao proteklih par godina i šta je sve preduzimano kako bi se maloletnim strancima smeštenim u toj ustanovi obezbedio adekvatan tretman. Ivan Gerginov, pomoćnik komesara, predstavio je potom sliku izazova sa kojima se suočavao Komesarijat za izbeglice u nastojanjima da obezbedi adekvatan objekat za novi centar za smeštaj tražilaca azila. Opisao je, takođe, šta je sve urađeno da bi se rešila svojevrsna krizna situacija u Banji Koviljači, izazvana velikim brojem tražilaca azila i migranata koji su boravili izvan Centra za azil, i kako je uspostavljen drugi (privremeni) centar u Bogovođi, kod Lajkovca. Procenio je da bi novi centar za azil mogao biti otvoren u novembru 2012, sa smeštajnim kapacitetima od 300 do 350 mesta.

U popodnevnim satima, u okviru završnog segmenta ovog trodnevnog treninga, dve odvojene grupe učesnika treninga posetile su centre u Banji Koviljači i Varni, upoznavši se sa objektima, uslovima smeštaja, funkcionisanjem tih ustanova, uslugama koje se pružaju njihovim korisnicima, i teškoćama sa kojima se nose korisnici centara i zaposleni u njima. Poseta centru u Varni uključila je takođe i relativno ekstenzivne razgovore sa tri osobe iz readmisije trenutno smeštene u centru, pa su učesnici posete imali priliku da se susretnu sa tri posebne ljudske sudbine uhvaćene u mrežu readmisije, naime, sa ljudima čije zdravstvene i socijalne okolnosti jako otežavaju njihovu reintegraciju u srpsko društvo, nakon decenija provedenih u zemljama iz kojih su vraćeni, te je centar u Varni već mesecima njihova jedina kuća u Srbiji.

Ove aktivnosti su deo projekta „Umrežavanje i građenje kapaciteta za efektivniju migracionu politiku u Srbiji“, koji sprovodi Grupa 484, u partnerstvu sa Beogradskim centrom za ljudska prava i Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku, zahvaljujući podršci Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.