ponedeljak, 07.12.2020.
ŠŠŠ, ŠTO ŠKOLA? – O identitetima i interkulturnim pitanjima
Grupa 484 je, u saradnji sa partnerima (Vaša prava BiH i Fondacija Jelena Šantić), organizovala četvorodnevni seminar „ŠŠŠ, ŠTO ŠKOLA? – O identitetima i interkulturnim pitanjima“, za studente i studentkinje društvenih nauka iz Srbije i Bosne i Hercegovine, od 22. do 25. oktobra 2020, u hotelu Zepter u Vrnjačkoj Banji. Seminar je organizovan u okviru Zajedničkog regionalnog programa „Dijalog za budućnost“, koji sprovode agencije Ujedinjenih nacija, a finansira ga Fond UN-a za izgradnju mira (UN PBF), kao i uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije.
Seminar je zamišljen kao deo šireg obrazovnog procesa za studente i srednjoškolce, na temu interkulturalnosti, te je sadržao teorijski i praktični deo. Naime, studenti su imali prilike da čuju predavanja i učestvuju u diskusijama na temu identiteta, pripadanja, (de)konstruisanja tradicije, (inter)kulturnog nasleđa, (de)konstruisanja stereotipa i predrasuda, kao i na temu prevazilaženja izazova u multikulturnim društvima. Takođe, studentima je predstavljena metodologija rada sa mladima na istraživanju interkulturnog nasleđa u lokalnim zajednicama, kao i različite umetničke tehnike i prakse u funkciji društvenog angažmana, promocije istraženog i ohrabrivanja mladih za aktivističko delovanje. U tom smislu, praktični deo seminara bila je vežba ovog procesa: studenti su imali zadatak da sprovedu mala istraživanja o interkulturnom nasleđu Vrnjačke Banje, a zatim i da uobliče prezentaciju istraženog, uz pomoć tima umetnika. Istraživanje je bilo moguće zahvaljujući gostoprimljivosti zaposlenih u Narodnoj biblioteci „Dr Dušan Radić“ i u Zavičajnom muzeju – Zamku kulture, a posebnu zahvalnost dugujemo Dragoslavu Đuroviću, profesoru Gimnazije u Vrnjačkoj Banji, koji nas je uputio na značajna mesta i ličnosti od koji smo mnogo naučili o Vrnjačkoj Banji. Svrha istraživačke vežbe bila je priprema studenata za rad sa srednjoškolcima, a plan je da studenti do kraja godine izvedu online radionice sa srednjoškolcima u 6 gradova u Srbiji i 2 u Bosni i Hercegovini, uz pomoć svojih mentora – saradnika i saradnica Grupe 484.
Za teorijski deo seminara bili su zaduženi Dejan Ilić, teoretičar književnosti i rodnih studija, urednik izdavačke kuće „Fabrika knjiga“, koji je govorio o identitetima, tradiciji i nasleđu; i Biljana Đorđević, docentkinja na Fakultetu političkih nauka, koja je održala predavanje „Šta je progresivno u progresivnoj dilemi u multikulturnim društvima i da li dilema uopšte postoji?“.
Višegodišnju praksu Grupe 484 na istraživanju (istorije) svakodnevnog života i (inter)kulturnog nasleđa gradova predstavili su Tamara Cvetković sa obrazovnog programa Grupe 484 i kreativni tim saradnika i saradnica, koji čine: Ivana Bogićević Leko, Dragan Protić iz umetničkog kolektiva Škart, Jelena Mijić, Luka Knežević Strika, Jelena Jaćimović Jaćim, Sanja Stamenković, Jelena Ranđelović i Miloš Janković. Ovaj tim je, takođe, vodio praktični deo seminara – istraživanje nasleđa Vrnjačke Banje i radionicu „Umetnost kao posrednik“, na kojoj su se timovi učesnika i učesnica bavili obradom prikupljenog materijala i osmišljavanjem prezentacije. To je bio uvod u dalje planiranje rada sa srednjoškolcima u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Želeli smo da na seminaru predstavimo različite istraživačke izvore, prakse, i forme predstavljanja istraženog, a u tome su nam pomogli: Aleksandar Zograf, strip autor; kustoskinje Muzeja istorije Jugoslavije: Simona Ognjanović, Ana Panić i Sara Sopić; i organizatorka književnog festivala „Na pola puta“, Ružica Marjanović. Sara Sopić je predstavila prateći obrazovni program izložbe „Jugo, moja Jugo – gastarbajterske priče, o jugoslovenskim radnicima na privremenom radu u Austriji i Nemačkoj“, a Simona Ognjanović i Ana Panić proces nastanka i život izložbe „Devedesete: Rečnik migracija“. Aleksandar Zograf je govorio o načinima istraživanja svakodnevice i predstavljanje iskustva marginalizovanih kroz sopstveno strip stvaralaštvo, a Ružica Marjanović nam je predstavila različite prakse istraživanja svakodnevice i korišćenja te građe u književnim delima kod savremenih autora postjugoslovenskog područja.
Osim istraživačkih praksi u funkciji društvenog angažmana, bavili smo se i drugim aktivističkim formama i praksama, na internetu i u javnim prostorima. Gosti iz BiH – Nataša Đorđić, Denis Dugonjić i Branislav Lukić Luka predstavili su Grupu Lucido i organizaciju ToPeer iz Doboja i njihov rad na polju omladinskog aktivizma. Zanimao nas je i aktivizam na društvenim mrežama, o kome je govorila novinarka Lana Nikolić tokom predavanja „Instagram aktivizam i izneverena očekivanja“. Između teorije i prakse našao se Galeb Nikačević, novinar, autor i voditelj podkasta Agelast, koji svoj popularni YouTube kanal koristi i kao platformu za razgovor o različitim marginalizovanim temama i društvenim grupama, često sa gostima koji vode različite borbe za bolje i pravednije društvo, a održao je predavanje pod nazivom „Između svetova: kontradiktornost identiteta i (ne)mogućnost empatije“.
Večernji termini na seminaru bili su rezervisani za filmski program i razgovore o filmovima, a seminar je završen podelom na timove koji će osmisliti programe za srednjoškolce u nekoliko gradova u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
