petak, 01.06.2018.
Škola o migracijama 2018.
Prva Škola o migracijama u 2018. godini, namenjena studentima i studentkinjama društvenih nauka, održana je 28-30. maja u Vrnjačkoj Banji. Škola o migracijama se realizuje kao niz seminara na kojima se pojam izbeglištva razmatra iz uglova različitih disciplina, ali i kroz različite pristupe u okviru svake od tih disciplina. Programski tim, zadužen za koncept seminara, čine: Ivan Milenković (filozof, Treći program Radio Beograda), Biljana Đorđević (politikološkinja, Fakultet političkih nauka), Zagorka Aksentijević i Robert Kozma iz obrazovnog programa Grupe 484. Na školi je učestvovalo 20 studenata i studentkinja političkih nauka, filozofije, sociologije, antropologije, geografije i prava. Program škole je obuhvatao predavanja, diskusije, vežbe za studente, projekcije filmova i razgovore o filmovima. Pored Biljane Đorđević i Ivana Milenkovića, predavači(ce) na seminaru su bili/e: Dušan Ristić (sociolog, Filozofski fakultet, Novi Sad), Momir Turudić (novinar nedeljnika „Vreme“), umetnici Snežana Skoko i Luka Knežević Strika, Tamara Cvetković (obrazovni program, Grupa 484), Danica Šantić (demografkinja, Geografski fakultet), Ružica Marjanović (festival „Na pola puta“), Vladimir Petronijević (izvršni direktor, Grupa 484).
Želja nam je da polaznike Škole o migracijama ohrabrimo da se uz mentorsku podršku tima Grupe 484 bave akademskim proučavanjem migracijskih tema u cilju profilisanja svojih interesovanja i potencijalnog daljeg angažovanja, ali i da se priključe timu Grupe 484 u radu sa migrantima u prihvatnim centrima i centrima za smeštaj tražilaca azila ili u realizaciji obrazovnih programa namenjenih srednjoškolcima.
Ovom školom nameravamo da, zajedno sa studentima, preispitamo postojeće pristupe migracijama i izbeglištvu: humanitarni i pravni pristup, integracijske politike u zemljama Zapadne Evrope, procese retematizovanja koncepta državljanstva, građanstva i nacionalnih identiteta, a koji su podstaknuti upravo odnosom država prema migrantima i debatom u vezi sa integracijom izbeglica.
Jedna od važnih tema bila je i sagledavanje načina na koje se tema prihvata migranata (zlo)upotrebljava u medijskim i političko-partijskim artikulacijama i raspravama. Kao deo uvodnog predstavljanja i upoznavanja studenti su se našli pred zadatkom da u formi novinarskog izveštaja artikulišu jedan događaj (incident između migranata i policije na graničnom prelazu), a u cilju promišljanja i analize različitih diskursa koji se stvaraju u okviru različitih medijskih izvora.
Uvodno predavanje „O čemu govorimo kada govorimo o migracijama?“ održala je politikološkinja Biljana Đorđević koja je definisala i problematizovala osnovne termine o kojima je bilo reči tokom predavanja: ko su izbeglice, tražioci azila, legalni i ilegalni migranti; šta su prisilne, a šta dobrovoljne migracije; ko su političke a, ko ekonomske izbeglice; šta podrazumeva deportacija…
„Uvod u Školu o migracijama: kako (i zbog čega) politizovati problem izbeglica?“ bilo je predavanje filozofa Ivana Milenkovića. U svom izlaganju govorio je o potrebi teorijskog pristupa pitanju izbeglištva nasuprot vladajućem pravničkom i humanitarnom pristupu, kao i o potrebi da se politizuje problem izbeglištva kako bi se izbegla dvostruka ucena, kako to definiše Slavoj Žižek, u kojoj nasuprot desničarskom populizmu stoji prazan i vrlo apstraktan pojam humanizma. Takođe, bilo je reči i o određivanju izbeglica kroz pojam „golog života“ Đorđa Agambena koji pojam koristi pri pokušaju razumevanja pozicije logoraša u nacističkim logorima. U tom smislu logor, kao biopolitički prostor, u kojem moć nema pred sobom ništa drugo do čist biološki život, treba posmatrati ne kao istorijsku činjenicu i anomaliju koja pripada prošlosti nego, na neki način, kao skrivenu matricu političkog prostora u kojem još živimo.
Dušan Ristić, sociolog, u svom predavanju „Mapiranje diskursâ o migrantskoj krizi u Evropi“, govorio je o aktuelnoj migrantskoj krizi u Evropi, sagledanoj kroz analizu diskursa iz članaka objavljenih (septembar 2015 – maj 2017. godine) u dva švajcarska uticajna dnevna lista: Le Temps iz Ženeve i Neue Zürcher Zeitung iz Ciriha. Ukoliko diskurs razumemo kao praksu u kojoj pojedinac pripisuje stvarnosti određena značenja, analiza diskursa, u pristupu sociologije znanja, u fokus stavlja društveni kontekst u kom se znanje proizvodi. U tom smislu, ključna reč istraživanja je ime Ajlana Kurdija, odnosno slučaj koji je prema mnogima u septembru 2015. godine predstavljao ne samo prekretnicu u događanjima u okviru migranstke krize, već i u načinu na koji su mediji širom Evrope izveštavali o njoj.
Tokom prvog dana seminara, održan je i razgovor Ivana Milenkovića sa novinarom „Vremena“ Momirom Turudićem, u kom je bilo reči o prisilnim i dobrovoljnim migracijama, o načinima izveštavanja o izbegličkoj krizi, o uticaju medija na formiranje javnog mnjenja kao i o medijskim manipulacijama. Momir Turudić govorio je i o svojim iskustvima sa terena i sa putovanja po kriznim i zaraćenim područjima, ne uvek u ulozi novinara, a neretko u ulozi migranta, što je njegovoj priči dalo karakter lične ispovesti smeštene u širi društveni kontekst. Time je, napuštajući neutralnu poziciju, doveo u pitanje distinkciju između prisilnih i dobrovoljnih migracija. Na taj način mogli smo da mapiramo različite ekonomske, kulturne, političke i druge uzroke migracija, kao i različite obrasce u konstruisanju diskursa prilikom medijskih izveštavanja. Specifičan način pripovedanja novinara Momira Turudića o migracijama iz lične perspektive podsetio nas je koliko je važna mogućnost pojedinca da se potvrdi kroz priču o sebi i svom iskustvu. Taj glas, a sa njim i mogućnost da se potvrdi sopstveni identitet, oduzet je velikom broju migranata koji, izolovani u različitim prihvatnim centrima, bivaju svedeni na svoj „goli život“.
Na kraju prvog bloka predavanja studenti su gledali rumunski film „Morgen“ reditelja Mariana Krisana, dok je diskusiju nakon filma vodio Ivan Milenković. Film problematizuje pitanje ilegalnog prelaska turskog emigranta preko rumunsko-mađarske granice sa ciljem da stigne do Nemačke. Na izvestan način film je studentima pružio mogućnost da teorijske pojmove, kao i teme otvorene tokom predavanja, dodatno problematizuju prilikom tumačenja filma. Prilikom aktivne polemike među učesnicima su pokrenuta važna pitanja o funkciji umetničkih dela, koliko su bliska životu i kako ga bliže određuju, kao i može li umetnost parirati životu, ali i uticati na društveno-političke promene. U diskusiji je ostala zapažena potreba studenata da se pitanjima migracija pristupi kroz pojedinačne sudbine i priče ljudi koji ostaju nevidljivi kada se tema obradi kvantitativno.
Biljana Đorđević započela je drugi dan seminara predavanjem “Imigracioni ugovor – rasprava o modelima integracije u liberalno-demokratskim društvima“. Na izlaganju je bilo reči o načinima integracije imigranata u evropske države. Ranije je postojalo nekoliko modela koji su se susreli u jednom pod nazivom imigracioni ugovor, a kako Biljana pojašnjava, imigracioni ugovor je sporazum između imigranta i političke zajednice o određenim migrantskim pravima i obavezama. Koncept imigracionog ugovora se može ukratko objasniti predmetom ugovora koji čine jezik, zajedničke vrednosti i participacija. Prava migranata time postaju uslovljena obavezom integracije. Tokom izlaganja pokrenuta je polemika na temu da li je imigracioni ugovor – ugovor o rekonstituisanju političke zajednice ili zapravo ugovor o dominaciji.
U nastavku dana razmatrana je uloga umetnosti u društveno-političkom polju, kao i mogući oblici društvenog aktivizma. Sa tim ciljem Tamara Cvetković iz Grupe 484 predstavila je polja delanja obrazovnog programa Grupe, među kojima je i aktivna podrška ljudima koji borave u centrima za smeštaj tražilaca azila. Tokom poseta centrima, i u kontinuiranom radu sa ljudima smeštenim u centrima, prikupljeno je dosta dokumentarnog materijala. U želji da se prikupljeni materijal umetnički uobliči nastala je izložba „Granica je zatvorena“, dok je u centrima za smeštaj tražilaca azila u Banji Koviljači, Bogovađi i Sjenici, kroz radionice koje su umetnici držali sa ljudima smeštenim u centre, nastala izložba „Zajednički imenilac“. Sav materijal nastao je kroz druženje i saradnju sa migrantima i tražiocima azila, a onda je formirana izložba, s kojom se ušlo u muzeje, odakle se slala poruka. Umetnost se na ovaj način demistifikuje, prestaje da bude nešto “sakralno”, a postaje spona ka lokalnom stanovništvu i korak ka društvenoj promeni.
Umetnici Luka Knežević Strika i Snežana Skoko komentarisali su sa studentima eksponate sa izložbe „Zajednički imenilac“ koji su bili izloženi na seminaru. Eksponati predstavljaju umetničko uobličavanje rezultata rada i sadržaja razgovora o identitetu, kulturi i običajima, položaju žene u različitim društvima, ambicijama i nadama, granicama – fizičkim i državnim, ali i onim koje su u nama. „Granica je zatvorena“ nam prenosi priče ljudi na putu skicirane u vidu mapa ili njihove impresije, zapažanja, uverenja pretvorena u poetske zapise, zabeležene na licu mesta, bojama na platnu.
Kako bi se i sami senzibilisali za tumačenje umetnički uobličenih narativa, studenti su podeljeni u grupe sa zadatkom da kroz različite forme osmisle kako bi predstavili grafičku novelu „Ostrvo“ Armina Gredera (Fabrika knjiga, 2014, Beograd). Ideja je bila da promisle „Ostrvo“ kao literaturu koja se može koristiti u nastavi. „Ostrvo“ problematizuje teme izbeglištva, izolacije, ksenofobije, a polaznici seminara su kreativno, koristeći utvrđene pojmove i zaključke iz prethodnih predavanja, osmislili promociju knjige namenjenu nastavnicima, dramski komad, čas za srednjoškolce ali i pregled ključnih tema koje delo problematizuje.
Sledeće predavanje „Globalni izazovi savremenih migracija stanovništva“ održala je Danica Šantić koja nam je predstavila pitanje migracija kako je viđeno u oblasti demografije, što je temu seminara osvetlilo iz još jednog ugla. Kao takve, migracije nisu prihvaćene u užu demografsku porodicu, ne uzimaju se kao komponenta u projekcijama stanovništva i zauzimaju marginalnu ulogu u kreiranju populacione politike. Sa druge strane, migracije su događaji koji se mogu pratiti kroz istoriju i uticale su na formiranje geo-političke mape sveta kakvu danas znamo. U tom smislu, povela se diskusija oko pitanja da li su migracije izuzetak ili pravilo, ali i da li su neuspeh, kako se to danas percipira, i postoji li mogućnost za promenu narativa. Kako živimo u vremenu globalnih migracionih tokova nameće se potreba za razumevanjem glavnih determinanti tog fenomena, a sve u cilju što efikasnijeg savladavanja izazova koje on donosi.
Na kraju drugog dana Ružica Marjanović nam je predstavila poslednje, šesto izdanje, edicije „Mala kutija“ posvećeno Predragu Luciću. U pet knjižica, malog formata, sažetih tako da ne opterećuju mlade čitaoce kojima su i namenjene, napravljen je izbor Lucićevih dela. U knjižicama su se našle njegove drame, pesme, satire, kao i tekstovi pisani za „Feral Tribune“, hrvatski satirično-politički nedeljnik prisilno ugašen 2008, ali i za „Novi list“ i „Slobodnu Evropu“. Ružica Marjanović, profesorka srpskog jezika i književnosti u Užičkoj gimnaziji, govorila nam je o neraskidivom odnosu života i dela Predraga Lucića sa kojim je imala zadovoljstvo da sarađuje i na književnom festivalu „Na pola puta“. Život Predraga Lucića oličen je njegovom satirom i „rugalačkom poezijom“, smehom usmerenim ka svim anomalijama društva, naročito ovog našeg postjugoslovenskog zagriženog u revizionizam; smehom koji je sa jedne strane afirmativan, jer ukazuje na snagu čoveka da se kritički izdigne iznad kaljuge dnevno-političkih mahinacija, dok je sa druge destruktivan, ali po one kojima je upućen, jer ih demistifikuje i ogoljava u svoj njihovoj političkoj i drušvenoj inferiornosti.
Poslednjeg dana Vladimir Petronijević, pravnik i izvršni direktor Grupe 484, održao je predavanje „Pravni pristup migracijama i izbeglištvu“. U njegovom izlaganju razmatrano je na koji način je izbegličko-migrantska kriza učinila vidljivijim da je pitanje migracija par excellence političko pitanje, što je dovelo do pomeranja okvira o kojima se u prethodnom periodu posmatralo pitanje ljudi u migracijama. Takođe, govorio je i o tome kako su principi zaštite ljudskih prava izbeglica i migranata postali sekundarno pitanje u odnosu na pitanje zaštite granica i bezbednosti do te mere, da i najrazvijenije zemlje EU i tradicionalne demokratije pristaju i iniciraju politike koje su suprotstavljene standardima međunarodnog prava ljudskih prava.
Seminar je završen dogovorima oko letnjih aktivnosti do sledeće Škole koja će biti održana u septembru. Studenti su podeljeni u grupe sa idejom da, uz mentorsku podršku ranijih polaznika Škole, tokom leta zajednički osmišljavaju na koji način bi želeli da se uključe u rad sa migrantima koji borave u centrima za smeštaj tražilaca azila, oragnizuju kampanje koje bi se održavale u gradovima gde se centri nalaze, osmisle edukativne radionice namenjene omladini ili na koji bi se način bavili akademskim proučavanjem migracijskih tema. Osmišljene aktivnosti polaznici seminara realizovaće nakon naredne Škole o migracijama a uz podršku Grupe 484 i stručnog tima saradnika.
Projekat: Beyond the Chapters
Cilj: Skretanje pažnje na prava tražilaca azila i migranata, podizanje svesti opšte i stručne javnosti o društevnim, ekonomskim i kulturalnim pravima tražilaca azila i migranata; Doprinos razvoju sistema prihvata različitih kategorija migranata i otvorenog i tolerantnog društva.
Realizatori: Grupa 484 (Obrazovni program „Mi i oni drugi“)
Podrška: Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji
