sreda, 01.03.2017.
Škola migracija u Vrnjačkoj Banji
Ove godine ponovo je oživljena naša škola za studente i studentkinje društvenih nauka, s kojom smo počeli još 2004. godine, a koja je opstala uz izvesne, kraće i duže prekide. Škola migracija se realizuje kao niz seminara na kojima se pojam izbeglištva razmatra iz uglova različitih disciplina, ali i kroz različite pristupe u okviru svake od tih disciplina. Programski tim, zadužen za novi koncept seminara, čine: Ivan Milenković (filozof, Treći program Radio Beograda), Biljana Đorđević (politikološkinja, Fakultet političkih nauka), Zagorka Aksentijević i Robert Kozma iz Grupe 484. Prvi seminar u novom ciklusu održan je od 24. do 26. februara 2017. godine u Vrnjačkoj Banji. Na školi je učestvovalo 25 studenata i studentkinja političkih nauka, filozofije, sociologije, antropologije, prava i itd. Program škole je obuhvatao predavanja, diskusije, projekcije filmova i razgovore o filmovima. Pored Biljane Đorđević i Ivana Milenkovića, predavači(ce) na seminaru su bili/e: Jelena Vasiljević (antropološkinja, Institut za filozofiju i društvenu teoriju), Adriana Zaharijević (filozofkinja, Institut za filozofiju i društvenu teoriju), Miroslava Jelačić Kojić (pravnica, Grupa 484), Predrag Šarčević (antropolog, Treći program Radio Beograda) i Dragan Protić iz umetničke grupe Škart.
Namera škole bila je da, zajedno sa studentima, preispitamo postojeće pristupe migracijama i izbeglištvu: humanitarni pristup, pravni pristup, integracijske politike u zemljama Zapadne Evrope, procese retematizovanja koncepta državljanstva, građanstva i nacionalnih identiteta, a koji su podstaknuti upravo odnosom država prema migrantima i debatom u vezi sa integracijom izbeglica.
Takođe, važna tema je bila i sagledavanje načina na koje se tema prihvata migranata upotrebljava u medijskim i političko-partijskim artikulacijama i raspravama.
Udružili smo se u potrazi za odgovorima na pitanja: da li postoji pristup koji odbija i desničarsku, ksenofobičnu perspektivu, ali i onu drugu – apstraktno-filantropsku i nudi održivo rešenje u odnosu na migracije? Da li postoje neiskorišćeni načini rešavanja migrantske/izbegličke krize?
Škola migracija otvorena je izlaganjem Ivana Milenkovića, koji je govorio o potrebi za teorijskim pristupom problemu, uporedo sa rasprostranjenim pravnim i humanitarnim pristupom, kao i o potrebi za pol itizovanjem pitanja izbeglištva, kako bi se izbegla “dvostruka ucena”, kako to definiše Slavoj Žižek, u kojoj nasuprot desničarskom populizmu stoji prazan i vrlo apstraktan pojam humanizma. Takođe, postavio je osnovne teorijske pojmove kojima će se škola baviti.
Na predavanjima su razmatrani: pojmovi građanstva i državljanstva; ljudskih prava, posebno prava na život; pojam migranta i kritika razlikovanja prisilnih i ekonomskih migracija; pitanja izbegličkog logora, odnosa prema migrantima, integracije i društvenog aktivizma.
Jelena Vasiljević je kroz izlaganje “Koncepti građanstva i državljanstva u susretu sa fenomenom izbeglištva” problematizovala pojam građanstva/državljanstva kao garanta zaštite prava, jednakosti, slobode i pripadanja političkoj zajednici. Paradoks je u tome da se sam koncept može tumačiti i kao diskriminatoran, jer distingvira građana od ne-građana, posebno u situaciji izbeglištva/ilegalne imigracije. U fokusu izlaganja bilo je pitanje održanja pojma građanstva kao okvira za promišljanje pravedne političke zajednice i situiranje figure “nezakonitog stranca” u tom okviru.
Drugi dan škole otpočeo je predavanjem o pravnom pristupu migracijama i izbeglištvu Miroslave Jelačić Kojić, koja je istakla da su sistemi međunarodne zaštite kojima se štite ljudska prava i osnovne slobode polazna osnova za pravni pristup migracijama. Međutim, sa izbeličko-migrantskom krizom, kada zaštita ljudskih prava postaje sekundarna u odnosu na zaštitu granica i bezbednosti, postaje jasnije da je pitanje migracija, pre svega, političko pitanje. Tako se dešava da tradicionalno demokratske zemlje krei raju ili pristaju na politike suprotne međunarodnim standardima u zaštiti ljudskih prava, a posledice ovih politika još nije moguće sagledati. Miroslava je navela da se danas nalazimo u status quo situaciji i da je neophodno insistirati na još uvek važećim instrumentima za zaštitu prava ljudi u migracijama.
Biljana Đorđević je, na predavanju “Imigracioni ugovor – rasprava o modelima integracije u liberalno-demokratskim društvima”, tematizovala koncept integracije migranata u Evropi, nastao i primenjivan od devedesetih, koji naziva “imigracioni ugovor”. Ovaj model podrazumeva stvaranje sporazuma između imigranta i političke zajednice o pravima i obavezama. Predmet ugovora su: jezik, zajedničke vrednosti, participacija – čime se potpisnik obavezuje na integraciju. Pitanja koja se nameću su: u kojoj meri su uslovi ugovora prihvatljivi, s obzirom na to da se ove zemlje identifikuju kao liberalno-demokratske? Da li ideja ugovora može biti validna, uprkos zloupotrebama u praksi? I konačno – da li je to ugovor o rekonstituisanju političke zajednice ili ugovor o dominaciji?
Predrag Šarčević održao je predavanje “O ne-mestima i ne-ljudima: socijalno-antropološki i kulturno-antropološki pristupi proučavanju izbeglica”. On je, kao najznačajniji doprinos antropologije izbegličkom pitanju, istakao razaranje klišea o izbeglicama kao pasivnim primaocima pomoći i ukazivanje na suštinski značaj aktivnog ponašanja ljudskih bića koja su se našla u tom položaju. Osim toga, bavio se i pitanjem identiteta kroz analizu položaja ljudi u izbegličkim logorima i to: kroz prizmu Ožeovog pojma “ne-mesta”, prostora koji proizvode osećaj anonimnosti, bez mogućnosti uspostavljanja društvenih veza, kao i kroz razmatranje “liminalnog statusa” (Van Gennep) izbeglica tj. shvatanja njihovog položaja kao faze prelaza u obredima inicijacije.
U nastavku smo razmišljali o društvenom aktivizmu i delovanju umetnosti u društveno-političkom polju sa Draganom Protićem iz Škarta. Protić je predstavio nekoliko segmenata izložbe “Granica je zatvorena”, koji predstavljaju umetničko uobličavanje dokumentarnog materijala prikupljenog tokom rada u Centrima za smeštaj tražilaca azila: priče ljudi na putu skicirane u vidu mapa ili njihove impresije, zapažanja, uverenja pretvorena u poetske zapise, zabeležene na licu mesta, bojama na platnu. Sav materijal nastao je kroz druženje i saradnju sa migrantima i tražiocima azila, a onda je formirana izložba, s kojom se ušlo u muzeje, odakle se slala poruka. Protić je istakao da ovi radovi mogu biti i zanimljivi “umetnički promašaji”, što ne utiče na njihovu funkciju. Umetnost se na ovaj način demistifikuje, prestaje da bude nešto “sakralno”, a postaje spona ka lokalnom stanovništvu i korak ka društvenoj promeni.
Umetničkom obradom teme migracija bavili smo se i tokom večernjih časova prvog i drugog dana – organizovane su projekcije filmova “Hana Arent” i “Požar na moru”, nakon kojih se diskutovalo.
Trećeg dana, seminar je sumirala i zatvorila Adriana Zaharijević, čije predavanje “Drugi pogled na izbeglištvo: ka univerzalnom pravu na život koji se može živeti” se bavilo promišljanjem razlike između prava na život i prava na život koji se može živeti (liveable life). Ovo drugo podrazumeva jednakost, život u odsustvu rata i siromaštva, što je vrlo upitno u slučaju izbeglica. Preispitala je i sam pojam izbeglice, pozivajući se na tekst Hane Arent “Mi izbeglice”, a problematizujući ideje ljudskih prava, građanstva, teritorije i pripadanja.
Završetak seminara obeležili su dogovori programskog tima sa učesnicima i učesnicama o daljem radu, njihovom angažmanu i idejama za sledeći seminar.
Škola migracija sadržala je i promociju knjige „Antropologija građanstva“ Jelene Vasiljević.
Detaljnije obrazloženje škole pročitajte u pozivu.
Projekat: INVOLVED – Inkluzivne zajednice na putu ka osetljivijem društvu b ez diskriminacije; Naše nove komšije – jedan korak bliže
Cilj: Skretanje pažnje na prava tražilaca azila i migranata, podizanje svesti opšte i stručne javnosti o društevnim, ekonomskim i kulturalnim pravima tražilaca azila i migranata; Doprinos razvoju sistema prihvata različitih kategorija migranata i otvorenog i tolerantnog društva.
Realizatori: Grupa 484 (obrazovni program „Mi i oni drugi“)
Podrška: Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji – Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava (EIDHR); Fondacija za otvoreno društvo Srbija
