Prema Zakonu, privatno obezbeđenje obuhvata vršenje poslova zaštite lica, imovine i poslovanja fizičkom i tehničkom zaštitom, kao i poslove transporta novca, vrednosnih i drugih pošiljki, održavanja reda na javnim skupovima, sportskim priredbama i drugim mestima okupljanja građana (redarska služba), koje vrše pravna lica i preduzetnici registrovana za tu delatnost. U poslove privatnog obezbeđenja pak ne spadaju policijski i drugi poslovi bezbednosti koji su u isključivoj nadležnosti organa državne uprave, te shodno tome PBK ne mogu vršiti poslove zaštite lica i imovine koji su u isključivoj nadležnosti državnih organa i primenjivati operativne metode i sredstva, odnosno operativno-tehnička sredstva i metode koje ti organi primenjuju na osnovu posebnih propisa. Zakon međutim ne razrađuje dalje koji su to poslovi bezbednosti u isključivoj nadležnosti državnih organa, što je dovelo do brojnih spornih situacija u kojima se javnost i mediji pitali da li PBK treba da obezbeđuje na primer zgradu MUP-a ili centre za azil.