petak, 02.09.2016.
Letnja škola „Humanistika u tranziciji“ u Kovačici
Nakon pet organizovanih jednodnevnih seminara za studente društvenih i humanističkih nauka, na kojima se diskutovalo o literaturi iz oblasti obrazovanja i kritičke pedagogije, kao i o obrazovnim politikama, kurikulumu, kulturi, diskursima koji formiraju sistem vrednosti kod učenika, značaju kulture i humanističkog obrazovanja za demokratsko društvo, u saradnji sa „Fabrikom knjiga“ održali smo četvorodnevnu školu „Humanistika u tranziciji“, od 14. do 17. jula 2016. godine, u Kovačici.
Program škole je obuhvatao predavanja, diskusije sa predavačima, projekcije filmova i razgovore o filmovima. Predavači na školi su bili: Biljana Đorđević, asistentkinja na grupi političko-teorijskih predmeta na Fakultetu političkih nauka; Branislav Dimitrijević, profesor istorije i teorije umetnosti sa Visoke škole likovnih i primenjenih umetnosti; Snježana Milivojević, profesorka javnog mnjenja i medijskih studija na Fakultetu političkih nauka i Ana Kolarić, asistentkinja na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta. Predavanja i razgovore je moderirao Dejan Ilić, urednik izdavačke kuće “Fabrika knjiga” i glavni i odgovorni urednik Časopisa za književnost i kulturu, i društvena pitanja “Reč”. U programu je učestvovalo 35 studenata, pretežno sa studija društvenih i humanističkih nauka.
Predavanje Biljane Đorđević – „Epistokratija obrazovanih ili obrazovanje za demokratiju?“ problematizovalo je ideju da „mudri treba da vladaju, jer su mase iracionalne, a ljudi neobrazovani“. Biljana se bavila pitanjem uloge eksperata u demokratskim institucijama i procesima: da li eksperti treba da imaju uticaj samo na tehnička/činjenična pitanja ili da imaju uticaja i na donošenje političkih i etičkih odluka? Istakla je nedovoljost „epistokratije obrazovanih“ u donošenju kompleksnih odluka od javnog interesa, gde ne postoji povratna informacija o potrebama građana, pa time ni odluka nije demokratska. Odgovor na ovo je obrazovanje građana za građenje i očuvanje demokratije, za učestvovanje odlučivanju i davanju informacija, umesto reprodukcije posto jećeg društvenog poretka – formiranje „demokratskog subjekta“.
Predavanje Branislava Dimitrijevića – „Čuvajte se umetnika, oni se poznaju sa svim klasama!“ bavilo se značajem kritičke teorije u umetničkom obrazovanju. Naziv je preuzet iz pisma belgijskog kralja Leopolda svojoj nećaki kraljici Viktoriji sredinom 19. veka, a na predavanju se pretreslo pitanje da li još uvek postoje potencijali u formi likovne umetnosti da deluje kao praksa emancipacije, lične i društvene, i kao platforma kritičkog mišljenja i društvene intervencije.
Snježana Milivojević govorila je o – „Kritičkom čitanju (novih) medija“, u kome je pošla od pretpostavke da su svi mediji jednom bili novi, ali da savremenom tehnološkom revolucijom nastaje nova ‘medijska ekologija’. Digitalizacija, internet i mobilne platforme preoblikovale su informacione potrebe i navike građana u umreženom društvu i promenile tradicionalni koncept ‘infromativnih medija’ i novinarstva kao jednog od stubova demokratskog društva. Razmotreni su i značaj i posledice ove ‘smrti novinartva’ na građanski angažman i savremenu demokratiju, kao i uspešnost medijske tranzicije, izgradnja medijskih institucija, politika i sistema koji obezbeđuju da se medijske kuće nastale u analogno doba uspešno transformišu u digitialnoj eri.
Predavanje Ane Kolarić „Sukob i (neformalno) obrazovanje: Dora Marsden i „slobodna žena“ obradila je značaj sukoba i rasprave u obrazovne svrhe na primeru Dore Marsden (1882-1960) i njenog časopisa. Godine 1911. Dora Marsden, zajedno sa Meri Gotrop, pokreće časopis „The Freewoman. A Weekly Feminist Review“, koji je postao mesto žive rasprave o brojnim važnim feminističkim pitanjima: od toga šta čini slobodnu ženu, preko analize i kritike prihvaćenih modela moralnosti i seksualnosti, opisa društvenih i ekonomskih problema sa kojima se žene svakodnevno suočavaju, do kritičkih priloga u kojima se razmatralo žensko stvaralaštvo, kao i reprezentacije žena u umetnosti i književnosti. Dora Marsden je stvorila prostor u kome su drugi mogli da praktikuju svoju slobodu. To je bio i obrazovni prostor: rasprava i sukob bili su sredstva za formiranje i negovanje autora i autorki koji slobodno misle.
Letnjom školom završen je treći ciklus našeg obrazovnog programa za studente, a za jesen planiramo početak novog. Predavanja sa ovogodišnje škole u Kovačici biće objavljena u narednom broju časopisa „Reč“, a predavanja sa prošlogodišnje škole, održane na Andrevlju, objavljenja su u novom broju, koji možete preuzeti na sajtu Peščanika.
Projekat: Naše komšije – Inkluzivne zajednice na putu ka osetljivijem društvu bez diskriminacije
Cilj: Doprinos razvoju otvorenog i tolerantnog društva u kojem je svako dobrodošao, i u kojem se različitost smatra bogatstvom.
Realizatori: Grupa 484 (obrazovni program „Mi i oni drugi“), Fabrika knjiga
Podrška: CCFD – Terre solidaire
